Marburg (hommo Epilepticus)

Marburg (hommo Epilepticus) tekst

Ja citav zivot hodam uz brdo
I snage mi jos malo ostalo
Za nepotreban korak ili dva
Video sam sve ovo i odozdo

Niceg nema ni ovde ni tamo
I zidine jos ostale su samo
Sta to trazim kad znam unapred
Otrovan ko beli hleb je zenski osmeh

Pa okrenem glavu unazad na tren
Da li sam sta ostavio iza sebe
Nicega se vise ne secam
Ne pamtim pa ne moram da se zaboravljam

I ne vraca mi se.....
U Beograd

I mrzim krte zidove tunela
Tu sve je krov a krov pada na glavu
Niz glatke zidove glasovi klize
A u tim porama kao da stoje vecno

I nisam tako crn da gazim reci
I prastam kome moj oprstaj treba
A slike blede sve vreme ih jedem
Na prkos bol i secanje zivot se svede

I ne vraca mi se....
U Beograd