Sreco Moja
Doox
Slusajuci pesme i mastajuci cesto,
Selio sam misli sa mesta na mesto.
Zeleo sam opet da budem srecan malo,
Da zivim za nekoga do koga mi je stalo.
Proletali su dani mimo moje volje,
No, znao sam da jednom mora biti bolje.
Da je zivot cudan, prica se to svuda,
I za saku srece potrebno je truda.
Ljudi retko cene ljudskog zlata vrednost,
Jer misle da u novcu najveca je prednost.
Svesni smo i toga da se treba muciti,
Jer na svojim greskama najbolje je uciti.
I ukazala se meni jedna iskra mala,
Iako sam mislio samo da je sala.
Trazio sam nacin da opet srecan budem,
Ne zeleci alkoholom vise da se trujem.
refren:
Ne zameri mi sreco, na recima ovim,
davno sam slogove prestao da brojim.
Kada mi je lepo, zahvalan sam Bogu,
Jer voleti i dalje ja jos uvek mogu.
(2)
Pojavila se skoro, ni od kuda mala,
Te jabuka sa grane pred mene je pala.
Verovati nisam, mogao ni hteti,
Da takvo se blago moze negde sresti.
Voleo bih da je blize meni malo,
Pa bi nam se tako mnogo vise dalo.
Daljina je ono sto nervira me strasno,
Da sam sam u stanu, vristao bih glasno.
U zivotu uvek optimista sam bio,
Cak ni suze svoje nikad nisam krio.
Draga mi je ona kao ruza bela,
Sto srcu mome jedino je legla.
Ti si mi sve, sreco moja mala,
Zasto mi se ranije nisi odazvala.
Za sada s' tobom mnogo mi je lepo,
Volim te puno draga moja bebo.
ref..
Ne zameri mi sreco, na recima ovim,
davno sam slogove prestao da brojim.
Kada mi je lepo, zahvalan sam Bogu,
jer voleti i dalje ja jos uvek mogu.
