Velika Voda
Dejan Najdanovic Najda
Ponekad brisem sa prozora
kapljice koje padaju
na bleda okna , sto mokra su
od kise koja udara o njih...
I svojim dahom,po hladnom staklu
maglu pravim tad
po njemu pisem ime
koje ne izgovaram i pitam se...
Da li jos plamen svece gori
i svetli ko nekad
u tvojoj sobi...
I kao da cujem strasnu tisinu
koja je svedok samoce moje
i zna svaku pricu
o slomljenom srcu
u nekoj od njih se nalazim i ja...
I vidim kako sveca gori
sve je ko nekad u tvojoj sobi...
A vazduh mirise na tebe svaki dan
i svet se skupio u kap
na mome obrazu
i sve je duzi trag...
Velike vode
iz mojih ociju...
I topim se
kao ta sveca gorim
jer dobro te znam
i jos uvek te volim...
Sve sto meni je
sveto tebi je...
I sva nasa radost
sva tuga i mladost
je prevelik teg...
Sve sto meni je
sveto tebi je...
I budan sanjacu te...
