Ostaricu Sam U Proslost Zagledan

Dejan Najdanovic Najda

Gubim svaki dan otkad si me na samocu osudila,
za tebe cuvam jos u tajnom dzepu grumen ludila I znam…
U mojoj sobi mir a paucina zasvira po svom,
ko pravi manastir, tuzno srce I u njemu lom, ali nema nas.
Ti si moj san, skriven I sam, zivim svoju laz I ne prihvatam,
da nisi tu, da nema te, ostaricu sam u proslost zagledan.
U mojoj sobi mir, a paucina zasvira po svom,
nemocan I sam, prolazim kroz pakao jer znam da nema nas.
Ti si moj san, skriven I sam, zivim svoju laz, I ne prihvatam,
da nisi tu, da nema te, ostaricu sam u proslost zagledan.
Osmeh je tvoj, miris je tvoj, cujem tvoj glas ali nema nas.

Učitavanje...