Sedmi Dan tekst
Blokovski
Suicidalne misli u krizi, bacim u prostor
pa zaspim dobro i srecan.
Prozor niskog parapeta. Modro nebo,
bordo zavesa i kopno. Motor. Vespa,
mestanin iz sela kupi inostrani trofej. Festa.
Morsko slan obraz nocas grebe jastuk.
Tol'ko sam pospan da zaspao sam dvaput.
Budim se ko guliver kraj liliputanca.
Mala kratka. Plava tanga. Ten boje bakra.
Zarolan u carsaf, kao sarma.
Samleven, neodeven, lagan, krecem do vrata.
Bacam hladan tus. Magla na ogledalu.
Sta sam? Da l' sam tu, gledam senku nestalu.
Shvatam da sam kul, pre izlaska povraticu.
Jutarnji mamurluk - u njenom kupatilu.
Nosila je dugacku majicu,
toplu solju za kafu i pirsing pod usnom.
Uzivala u suncevom zraku,
na terasu je izasla sa osmehom i pljugom.
Kako se zove? Odakle dolazi?
Pogled. Odaziv.
Odlazim do kuhinje treba mi tecnost,
zatvaram oci, smeta mi svetlost.
Crno, mirno. Secanje na sinoc.
Divno vino, ne znam gde sam bio.
Cekaj, plaza. Davnasnja zelja.
Strasna ideja. Dreka. Talas.
Sledeca scena njena glava nad mojom,
spasla kretena zena s mokrom kosom.
Njena soba, njena noga na mom ramenu.
Kralj Artur, mac u kamenu!
Cesem stare rane nanete ziletom,
strah me da se vratim tamo gde je lepo.
Ovo leto, cesto se cimam, trazim,
al' bas mi se ne da kao da sam Milan Babic.
Nazad na terasi uz otvorenu limenku.
Komunikacija - nije tu.
Sedam i gledam, nju miluje vetar.
Svega se secam, nju milujem srecan.
Ustala je, otisla, suznih ociju.
U flesu, krenuh za njom, pomocicu.
Al' vetar me je preneo preko gelendra,
ne mogu da poginem jer vec jesam nekad.
Poput pera, lebdim ka visini,
horizont, sunce na planini.
Ljudi tacke, prica spora.
Ugasena zvezda. Jedan odraz
