Kasno Je tekst
Blokovski
Svaki put kad je sretne sve se vrati ko bumerang,
pacijent umre operacija uspela,
scena cudesna u kojoj zna da li ima udela
i njena strana, ili je glava skroz poludela.
Gumena lutka u spavacoj sobi,
odan u borbi da bude veran jednoj osobi iz proslosti,
robi i idiot. Nosi sivi blok u torbi. Kompromis.
Sve sto hteo je da kaze tu je pisao,
cesto kleo se da zna je tu je slikao.
Crte. Mrtve slike svih dilema. Lice.
Jedan oziljak od cela do brade.
Kad je stigao do zadnje strane spremio je koverat.
Provera adrese znane, jedan momenat. Secanje.
Pre nje je bio tako senilan,
i poslao je paket al ona se odselila.
Sedela je sama slusala kapi na simsu,
znala je da retko spava i da slab je na kisu.
Pa kad god bi noc nosila oblake pod vetrom,
cekala je njega, dok je gledala telefon.
Nova zora, jos jednu ceka za stolom.
Vreme proslo, opet baca pod ovo.
Svu tisinu modrog jutra pakuje i pravi vakum
hod po korak u krevet, stavlja zelje pod jastuk.
Godine su prosle, prvi dodir sa samocom,
vise nema ni telefon, ali ovo je London,
pa su kise bile dovoljne da potone s zivotom,
sutra ide dalje, negde gde je manje mokro.
Preko bare, San Dijego, tamo ceko ju je posao,
san iz nekog davnog vremena,
nestvaran ko kosmos. Nekad sanjali su zajedno,
sad ispraca je postar.
Taksijem na aerodrom, da sama zivi kosmar.
Druga godina, ekskurzija, ludnica kroz hotel.
Cela skola iz fazona da ostvari snove mokre.
On je sreo nju, posle pola flase vodke
trezan doceko je jutro, pricali su do popodne.
I opet u krug na kub, beskonacna sreca,
on je ziveo za nju, ona zivela za njega.
Imali su put, kojim se kretala sreca,
ali zivot nije kul, pa je ugasio svetla.
Njeni salju je preko da se skoluje, tamo je bolje,
gledali se celu noc, cutali do popodne.
Zagrljaj. To je tako nedoreceno,
govori pogled, sve resice se vremenom.
Imali su plan, sresce se jednom na obali,
daleko u zemlji gde su snovi sasvim normalni,
al ubili su pricu najobicnijom cutnjom.
Subdina - samo izgovor za glupost.
