Proslost Proganja
Proslost Proganja tekst
(Cini mi se da su stari dani tako blizu, ali oni nikad nece imati reprizu, 2007-8-9)
N:Neke stvari se nikada zaboravit nece, tako ni je nju, ni nase dane srece,
Kada bi joj mog?o reci sve sto imam glasno,valjda bi joj tada bilo jasno;
Da mi treba svake moguce noci, da se jos nadam da ce ponovo doci
Da mi kaze da me voli koliko I ja nju,da se javljam u svakom njenom snu,
Da sam bio I ostao jedini koji joj treba,da bi sa mnom otisla sve do neba!
Al to su samo snovi, java je tako bedna, ona je uvek najbitnija jedna
Osoba na ovoj planeti,ko bi rek?o da ce me ljubav dovde doneti
Na krilima maste, jos uvek letim I tada je se bas uvek setim,
Nje I njene kose, usne njene, oci snene, suza cista kao prve rose,
Njene reci me jos uvek jako bole, ne kazem, I druge me vole,
Ali ni jedna me kao ona nece voleti, takvu srecu niko mi nece doneti,
Niko kao ona ne ume biti nezna,a hladna kao prva pahulja snezna,
Bezveze se trudim da zaboravim nju,to nije moguce cak ni u snu!!!
inst.
B:27. 1.2008, na njegovu odlucujucu poruku ogroman osmeh!
Rek'o je da me voli k'o nikoga pre, i da bi a mene ucinio apsolutno sve,
Da mu treba da sam mu sada blizu, da ne bi osetio krizu da je sam,
da mu je bez mene svaki dan smoren, dosadan, i bedan, ni malo vredan!
Ja se secam svega, nasa je bila cista, cesto nasu istoriju, veoma dugu prelistam,
A ova pesma satkana je od nase price, bola, ljubavi, srece, lazi, svadje, i mojih reci,
On mi je bio od svega preci, iako on nikad svoju granicu nece preci,
Ceste svadje, njacesce zbog reci drugih, a ponekad, i zbog mojih i njegovih,
"LjUBOMORA JE TAKVA, NE ZNAM, TAKO SU MI REKLI, VIDI, NEMAM JA
TU MANU KAO OVDE NEKI", u jednoj pesmi, ovi iz A..fera su rekli,
E, to, bas oko toga nastajala je frka, ja pricam sa drugim, pa nastane zbrka velika,
a njegovo srce k'o da je od celika, besa i nesto malo ljubavi satkano,
al' sada shvatam poentu svega toga, sada zelim ponovo, al nase sve je gotovo!
(gotovo) inst.
Ref. Svaka tvoj rec zaboli me, iz sna probudi me I pomisao da vise nevoli me ^ubija^
Ova proslost proganja, svaka slika se ponavlja, stalno se tvoja usna na mojoj ^javlja^(2x)
B:A sad nema vise nicega, ove reci su prazne,svi dani daleki kao da su kazne,
U recima nema ljubavi, neznosti ni strasti,e ko bi rekao da cemo ipak pasti
Posle svakog neznog sapata,posle svega, svake svadje i inata, ljubavi do neba,
Suvise lepih dana u pesmu da bi stali, a sad mi njegova ruka toliko fali,
sve je nestalo, nisam ni primetila, a sve se srusilo, dugo se skupljalo,
pa se obrusilo bas sve na nas dvoje, a sad me gledaju oci sa neba crne boje
koje mi govore da mu se vratim,da ponovo budem srecna, a ja samo patim
kad te oci na nebu vidim, znam da sam ispala idiot, priznajem, toga se stidim!
A te crne oci me i dalje iz sna bude, iz sna u kom vidim nepoznate ljude,
Svi su na njegovoj strani, svaka faca se duri, bezim iz sna k?o da me neko juri,
Bezim sto dalje, da me bol ne stigne, da me secanje ne sustigne i obori u prvoj rundi!
A najveci je problem je sto ne znam dal se on ikad seti mene, kad oci snene zatvori,
da li ga pesma ?Moja jedina? i dalje svaki put obori, pa se seti bas svega,mene i njega na kaskadi... (kaskadi)
N:Svaki dan je spor, a vreme leti, al svuda je nesto sto me na nju podseti, pa me vrati,
Tera me da se setim, da poletim, kad hodam po ulici,u pljusak tonem,
A srce moje zeli da ode kod nje, da joj kaze da mi vrati sve moje poljupce ( :-P )
Da secanje ne izbledi, da se sve obnovi, da se niko ne povredi,al ipak da se ponovi!
A kad sednem na klupicu nasu, ubijam se, pa slusam muziku na kasu!
Pa krenu demoni da me kinje, za nase zajednocke greske samo mene krive,
Mozda sam samo je i kriv, a moje suze padaju k?o da gledam ljubavni film,
Treba mi uteha, neko da me bodri,da me tesi, da me voli cak i kada gresim!
Al niko kao ona nece uspeti da me zanese, i da me ondese u svet maste i iluzije,
Pa opet krecu hladne oluje, obore me pa palim svecu, kao da nema struje,
Palim svecu, molim se Bogu, pitam ga moze l? da mi pomogne, kaze ?Mogu?,
Ajde pomozi vec jednom, jer bez nje se osecam lutalicom bednom, bez sna
i bez mira, ali bez ikakve muzike, samo tisina svira!
inst.
Ref. Svaka tvoj rec zaboli me, iz sna probudi me I pomisao da vise nevoli me ^ubija^
Ova proslost proganja, svaka slika se ponavlja, stalno se tvoja usna na mojoj ^javlja^(2x)