Crna Dama tekst
Bd381
Ne znam koliko je vama ova prica strana, al sigurno vam se desilo, evo ja sam sada sama! Sedim izolovana od svih, sada moja suza pise ovaj tuzan stih! Gde su svi nestali, zasto pored mene niko ne stoji, zasto me svet ne voli, zasto san ovoliko boli, zasto sam na stubu sama, zasto je u sobi tama, zasto me ne podrzi mama? Pitanja se postavljaju, al nema nikog da na njih odgovore da, I vec sada umire poslednja nada! Sa mojih trinaest cepa me bol, vec sa cetrnaest ceo zivot mi je horor, jer nema nikog da me potrzi, niko da me pridrzi kad krenem da padnem sa litice, a kad padnem sa sobom cu odneti sve pesme I matrice! Jer se u njima krije sva moja ljubav, da ne padnem, jos se suzdrzavam! Ali bol me povlaci, neko mi govori ?Dika, sad se isplaci?, al ja suze przim u sebi, pred Bogom nikad zaplakala ne bi! Evo, priliku zivot mi pruzio, dao ju je onom ko je I nije zasluzio, poslao je Nikolu, moju ljubav, druga, brata, ali sada su problem moji mama I tata, njih ne zanima moj san, t
o sto zelim da u pesmi opevam svaki dan, ne brinu o mom zadovoljstvu, o mojoj sreci, njih samo zanima sta ce drugi reci, nikako da se cuje da njihova cerka snima pesmu u kojo peva o zivotu punom sebicnosti, mrznje I gneva, da opeva svoju ljubav prvu, da u pesmu ubaci svaku mrvu svog zivota, a kada dodje rima stota, da se ne stidi svog zivota, jer u njemu nista nije uradila, ni jednu nije snimila, ni jedna nij postala hit, jer joj je mama bila spit, pa sve pokvarila, tati se pozalila, rekla mu da idem pogresnim putom, da se vucem sa klosara grupom, da se plasi, jer ne zna ko ce po studiju da me ?razvlaci?, a on kaze:?Placi I treba da places, kad ne znas sta zelis, od svog zivota sta ces!?. A ja dobro znam sta je ono sto hocu, pa pevam danju I nocu! A tad meni doslo da sve po kuci razbijem, sto mi ne daju da san ispunim da se ubijem, ili negde sa Nikolom da pobegnem, negde gde cemo moci zajedno da pisemo, dal po danu ili noci, nije bitno, vazno je da pevamo, da se zaje
dno u nasem studiju smejemo, da se radujemo svakom novom danu, svako u svom stanu, negde gde niko nece da na nas dize ton, da ti po stoti put razbija telefon! On se izborio, eno ga snima pesmu petu, zivi sam u svom svetu, sa Mupetom peva u duetu, a ja jos sedim zatvorena u prostoriji samoce, kad bi me neko spasio I odveo, znam da hoce! Ovde imam sve, imam da jedem, da se obucem, da zivim zivotom zavidnim, ali dzaba sve kad nemam svoj tim pored mene, nema Veljka, Nikole, I Staje, nema moje dve Nevene, nema ih da iz sveg glasa vicu:?Hajde, napred, opevaj svoju pricu?, al je ne zelim da izgubim mamu I tatu, u borbi za moj san, u ratu za novi dan! Ali opet zelim da kad kroz Cacak idem me svi vide, pa kazu? To je ta, sto je krvavo stigla do dvog sna, svaka joj cast, sveka joj je pesma za usi slast? da me svako prepozna, da pricaju ?To je Dika?, ?Ih ko nju ne zna?. Al to su samo snovi, a u realnosti sam sama, sad nisam samo Dika, vec DIKA CRNA DAMA!
Sta je, sta je, probleme dajem, dajem! Pesme saljem i ja se ne kajem, kajem!
I dalje,dalje, pesme mi pale, pale! Male, male, otvaraju se rane, rane!
