Povetarac 1998 tekst
Zorica Zivkovic
Ponovo setam sama pokraj Dunava
i gledam bele ladje u daljini
kao da tamo vidim nas dvoje
kako plovimo, ljubimo se i volimo
boli me sto ti nisi tu
da mi pruzis utehu
Ovaj dan je tako umoran i siv
kao sto je bez tebe zivot moj
o majko draga sto me rodi,
da ovakav zivot vodim
da me prati zauvek ova bol
ref.
Kao da cujem tvoje korake
kao da si pored mene,smejes se
pa mi suze krenu,dodje mi da zakukam
gde da krenem, ne znam pravac
posle tebe crnu kosu miluje samo
blagi povetarac
Obilazim mesta gde zajedno smo bili
ne mogu da verujem da si daleko
boli me tuga sto nosim u sebi
najlepse sam dane poklonila tebi
Kisa je pusta vec pocela da pada
sruseni su snovi, sve je sada tama
volela bih da sve je san i
da probudim se ja
da sve bude kao nekada
ref.
Kao da cujem tvoje korake
kao da si pored mene,smejes se
pa mi suze krenu,dodje mi da zakukam
gde da krenem, ne znam pravac
posle tebe crnu kosu miluje samo
blagi povetarac
