Feniks tekst

Zoran Stupar

Feniks

Krisom Sunca dah, je vreo,
na razum spustio, veo.
Maste, poplava.

Dokovi, pomama,
put pod nogama,
Feniks je svoj.
Daleko od obzira,
ovaj put, je, moj,
olako dobaci,
u inat navikama svim,
dobro je.

Ref. :
Sa drveta je majmun pao,
poderao laktove,
banana nije bila zlato,
sad ni kora mu ne ostaje.

Vrati se,
mozda je rano dobacuje,
glas matice,
mozda je rano, batice.

O ne, o ne, tocak gazi citav
kej.
Feniks je tezi od prasine,
jaci i veci, shvati me.

Učitavanje...