Dvadesete

Dvadesete tekst

Da li je mladost uragan
jer me vuce unazad
dok bezim bez straha
kad te vidim padam, balans

Kako sad, kad puno mi uzmes
malo das, bas dugo si zbunjen
kao znas, hvata me ludilo, gubim dah

Ref.
ja sama
ne umem da prastam
vise nam ne dam ni dana
epilog bez kraja

Budna sanjam, trazim se sada
lutam sama, ne idem nazad
previse divlji da ovde nasli bi spas
skupa kazna, sve ti se vraca

Ti nisi taj, vise me ne zanimas
prelep je kraj, niko nece pravila
prazan je stan pa se nikom nisam javila
noci i kraj, magija

Kako sad da duse nam gube
znamo kraj, bas dugo si zbunjеn
kao znas, hvata me ludilo, gubim dah

Ref.