ВИДЕЋЕМО СЕ ОПЕТ!
Srdjan Japan & Richard Iii
ВИДЕЋЕМО СЕ ОПЕТ!
Како си, па добро, где си ти,
Након свих ових година?
Ја се држим, али зато ти,
Сјајно изгледаш.
И добро је да имаш времена,
Да, док причамо,
Док поред мене стојиш,
У теби уживам.
Гомила фотографија,А ја смејем се, јер знам
Да их није сасвим случајно
Са собом понела.
Вила изнад језера,
Обронци у Алпима,
Са путовања Ривијером
Пар ефектних кадрова.
Тешко се осмехује и пуно труди се
Да опуштено делује
И каже жао, жао јој је нас,
Живот такав је и више нема повратка.
Нико не познаје је као ја,
За све што сада има, сама се изборила,
И зато глупо је што плаче, зна –
Колико год од живота добила је,
Много више је изгубила!!!
Настојим да је орасположим,Лет број једанаест за Рим,
Колона повлачи је,
Не чујем је шта ми говори...
Ипак је тако најбоље,
Срушити све мостове,
За нешто више
Мораш изабрати свој пут,
Овако, попут ње!
Тешко се осмехује и пуно труди се
Да опуштено делује
И каже жао, жао јој је нас,
Живот такав је и више нема повратка.
Нико не познаје је као ја,
За све што сада има, сама се изборила,
И зато глупо је што плаче, зна –
Колико год од живота добила је,
Много више је изгубила!!!
