Prokleta Tuđina
Slavko Maksimović Šoša
Ispred stare kuće sa kućnoga praga uplakana dugo grlila me majka s koferom u ruci sve sam ostavijo u tuđinu kletu kad sam odlazijo,s koferom u ruci sve sam ostavijo u tuđinu kletu kad sam odlazijo. Sirotinja i djete sa sela u svjet me je sudbina odvela u tuđinu život naterao vratit ću se to sam obećao 2×ref Plakao je otac tužan ispred kuće na rastanku srce mislijo sam puće ispratiše mene sa kućnoga praga (prokleta tuđina nikom nije draga)×2 .
tekst dodat
