Zrno Otrova
Slavica Cukteras I Aldino
Nisi ti kriva, za ovaj kosmar
u kome jedva da sam ziv.
O cemu si snila, tek sada mi je jasno
kad te vidim s njim.
I dodje mi da placem Bogu,
i samom sebi presudim,
za svaku suzu tvoju,
ja sto da ih ispustim.
Sve je napola, i zrno otrova,
tako nas je sudbina castila.
Sve smo imali, i sve izgubili,
jedno drugom jos smo duzni ostali,
priznati da ljubav sebicno smo tugo izdali.
I da vratis nas tamo,gde je pocelo sve,
na put do slatke obmane.
I ako bi znalo, srce opet bi ti dalo
da ga ubijes.
I dodje mi da placem Bogu,
i samoj sebi presudim.
Na dlanu imam sve sto hocu,
al' jos sanjam da se s tobom budim.
Sve je napola, i zrno otrova,
tako nas je sudbina castila.
Sve smo imali, i sve izgubili
jedno drugom jos smo duzni ostali,
priznati da ljubav sebicno smo tugo izdali.
