Zivot Mi Dodje tekst
Roman
Znam odakle sam i sta sam, kome da se javim,
Koga cu da kuliram i ko su mi drugari,
Jeste, imam poroke, i imam lose navike,
I pored svega toga, ja uvek cu da pomognem,
Uvek cu da pokleknem za ljude oko sebe,
I ako su dokazali, oni nece za mene,
Neke stvari, uvek prodju kao sekund,
Pa se okrenes i shvatis, sta se desilo u trenu,
Ko je bio u BMW-u, ko je bio tu na keju,
Svi su znali da siste, a kad se desilo svi blenu,
Tri minuta oko mene nisam znao sta se desava,
Zbog udarca sa ledja sto sam dobio u potiljak,
S leve se okren'o, s boka me oborili,
Na zemlju zatim nogama, po ledjima sutirali,
Niko nije pomogao, sem jedne dobre devojke,
Hvala ti na pomoci, pamticu te zauvek,
Imao sam tripove da zivim kao beton,
Svako da me gazi da osecam se bedno,
Zato sam i mislio da sam dobar covek,
Tada svima sam pomogao, a ko me sada zove?
REF.
Zivot mi dodje kao izlizani san,
Kao napusteni grad, kao unisteni dan,
Kao more bez soli, kao tuga koja voli,
Kao sreca koja boli, kao propali idoli,
Kao knjiga bez slova, kao duga bez boja,
Kao kuca bez krova, kao osecanja gola,
Kao ljubav koja place, kao papir koji skace,
Kao oko, koje ne ume da place!
Ceo zivot necemu se nadas,
osetis da zivis onog trena kada padas,
Tripujes da letis, covek si pa nemas krila,
Kada krenes da padas, onda kazes Boga ima.
Nema ga tebra, niti ce ga biti,
Kazes nemoj da me lazes, evo ja cu primer biti,
Zivot uzeo mi je sve, Boga nigde nije bilo,
U sebe sam bezao, od suza se krio,
Ljubav uzimao na ler, nisam imao da vratim,
Pa sam rekao zivotu, svojim telom cu da platim,
Zato svake noci patim, svaki datum pamtim,
Navikao na stvari koje ne mogu da pratim,
Ne mogu da shvatim, ne mogu da vratim,
Par godina unazad koje vecno cu da pamtim,
REF.
Ceo zivot necemu se nadas,
osetis da zivis onog trena kada padas,
Tripujes da letis, covek si pa nemas krila,
Kada krenes da padas, onda kazes Boga ima.
