Stare Stanice

Stare Stanice tekst

Misli lutaju u nedogled, ja izgubljen za njima,
Novi dan ode, _______________
Sve te uske ulice, sve asocira na Pirot,
tako mracan, a ipak ovde sve je zivo, sve je divno,
Pa opet Knezom setam,
rado prodjem pored faksa, da bi slucajno te sreo,
Ali nastavljam sam, na sva ta mesta idem redom,
Na toj klupici na Kalisu, ostao je deo onog podneva
Prodjem pa nastavim dalje, na Zelenjaku,
gde za zgradom sunce tiho zadje,
Pa pozdravis novo jutro, 65-ica, ja idem sporo busom,
u sediste smestim se i cekam,
Pa ne primetim ni kontrolera,
ne znam, cak ni da vozis me pravo u bezdan,
gledaj, mozda i nemam kartu u dva smera,
sledeca stanica je sreca ili greska.

Dok napolju tek svice ja cekam te
I svaki korak vise je secanje
Sve i da mog’o bih da prastam jutra
Ne bih noci trosio na tvoje sutra

Dok napolju tek svice ja cekam te
I svaki korak vise je secanje
Sve i da mog’o bih da prastam jutra
Ne bih noci trosio na tvoje sutra

Kad padne kisa, odem do Kalemegdana, tu se,
Kod Sahat kule sakrijem u mracan tunel,
I opet cekam, da kazaljke se sklope ponovo,
prolaze sati k’o sto odlaze dragi,
I eto opet ovde smo, tu sam te sreo nekada,
Vetar bi nas vodio kao da nebo ceka,
pa te price se ulivaju k’o Sava u Dunav
I sve to ode ka Crnom moru,
Dok kraj Pobednika plasimo poraze
od ratnog muzeja, cosak, pa desno,
na uzvisici pokraj topova posmatram nebo
pa mi nesto nije jasno,
odakle ja odjednom kruzim Studentskim parkom?
U Vase Carapica cekam slucajan susret,
dok ujutru kroz grad se uspavan vucem,
osecam, blizu si, osecam da te volim,
iako ti u stvari, mozda i ne postojis

Dok napolju tek svice ja cekam te
I svaki korak vise je secanje
Sve i da mog’o bih da prastam jutra
Ne bih noci trosio na tvoje sutra

Dok napolju tek svice ja cekam te
I svaki korak vise je secanje
Sve i da mog’o bih da prastam jutra
Ne bih noci trosio na tvoje sutra

Tvoj korak zna spoznaje daljina,
Ispovesti starih stanica. X8