Milion Razloga tekst
Nenad Aleksic Sha
Ide dan po dan, i dalje sam,
nema te pored mene,
sasvim sam, al' u snu,
ljubim te usne njene.
Svestan sam da je kraj,
nikad vise sa tobom,
tuzan i sam, cekam dan
kad cu zvati te svojom.
Znaj, uspomene bole,
u mracnoj sobi, srecni nas dvoje
i znaj, i dalje vidim te ovde,
kad dodjem sebi, shvatim lutam kroz snove,
i znaj, da kada setim se tebe,
niz ovo lice suza mi krene...
I znaj, vise nema povratka,
za kraj milion razloga.
Sam i dalje ostajem ovde,
na srcu rane znaj, sve jace me bole,
ti znas koliko trebam taj osmeh,
i tvoje usne da ih poljubim opet,
sta sad, ma i neka sam proklet,
kad sam joj tako dao da ode.
I sam i dalje ostacu,
i znam za kraj milion razloga.
Ide dan po dan, i dalje sam,
nema te pored mene,
sasvim sam, al' u snu,
ljubim te usne njene.
Svestan sam da je kraj,
nikad vise sa tobom,
tuzan i sam, cekam dan
kad cu zvati te svojom.
Svice dan, ja je cekam da zove,
misli me lome, sam u sivilo sobe,
da l' zna i dalje cekam je ovde,
uzalud sve je, ali nadam se opet,
ja znam, da zasluzujes bolje,
al' srce moje i dalje te zove,
sta sad, kad sam svestan da za kraj ima milion razloga.
Sam, ali su godine prosle,
cekam taj dan da se zaljubim opet,
njen glas i dalje me zove,
budim se opet shvatim zivim kroz snove,
ma daj, samo pitam se dokle
kako da shvatim da nece da dodje,
jer znam vise nema povratka,
za kraj milion razloga.
