Luduj Mala tekst

Nebojša Nebo Brkić

Pričaš mi o ljubavi kao da je kazna.
Neko greši,neko sudi,al' ti si tako mazna.
Nosiš je ko vino, zlim usnama,
opila ih istina o nama...
Ide priča,ide sama...
Još jedna o grlicama...

Pričaš mi o ljubavi kao da je čaša.
Da se pije i razbije,kao da je naša...
I za našu ceh će da se plati,
ti ćeš iste suze isplakati...
'Ej šta čovek s' malo šminke,
da nauči od klinke?

Luduj mala,luduj moja nesanice
Luduj mala,potroši me na sitnice.
Kad se plaća,sve je moje...
Kad se deli,sve je tvoje...
Uzela si nisi krala,
može ti se,luduj mala.

Učitavanje...