Vracam Ti Se, Dalmacijo, Mati tekst
Miso Kovac
Grubo me je privarilo vrime
priko noci splelo mrizu bora
starija san nosec svoje brime
san ka leut daleko od mora
Isplaka san svoje dane lise
sva su bila zatvorena vrata
gospe moja, ja ne mogu vise
stat ce srce poput starog sata
ladne su mi, ladne ove kise
a na jugu i zime su od zlata
Ref.
Vracam ti se, Dalmacijo, mati
umoran san, negdi moran stati
kad nan rane i dusu i tilo
svako trazi materino krilo
Vracam ti se, Dalmacijo, mati
salji klapu da me puten prati
zapivat cu, nek proplace stina
evo, majko, evo tvoga sina
Kad san stiga blizu rodnog zala
kad san vidi skolje i vapore
suza mi je pobigla i pala
teska suza, slana kao more
Osta san bez rici od lipote
pijan od srice ka od crnog vina
zalud ti je bilo, moj zivote
ovo more moja je sudbina
zalud ti je bilo, moj zivote
ove niti sezu iz davnina
Ref.
Zapivat cu nasu od starina
Dalmacijo, evo tvoga sina
