Plast

Marsal

Njima dajes, meni uzimas
i ljudi mi kazu lud si znas
mrzim sto te volim i dalje
iako sve farsa bila je
Trazio sam vrelo mudrosti
izgubio dah u gluposti
u rukavcu jos sam nasukan
kad mi rukav nije zasukan
Ref.
Ti znas nositi plast
da ni sama ne znas da ga opce imas
igras se s vatrom, pa zaledis laz
da ti ljubav postane paz
Spas je za tebe vlast
da te pamte oni sto zaborave cast
pa kucnes o drvo, kad kucne taj cas
da nekoj novoj zrtvi izvadis mast
Prilika sam bezbroj pruzao
jer sam samo srce slusao
mislio sam, svi se varaju
sto od andjela vraga stvaraju
Ref.
Nakon svega jos preostaje
da primijenim ove spoznaje
umjesto da plocu okrenem
neka krene ponovo refren
Ref.
Ti znas..

Učitavanje...