Признај tekst

Јелена Ћосовић

Признај како је бјежат’ од себе
И немире ставит’ у кофере
На југ, на сјевер, ал’ к’о утваре
Прате те моје сузе молитве

Иди, путуј, одлази кад нисам довољна
Срећо моја, постеља је свака теби претијесна
С лажном надом, именом, ти путуј свијетом сам
Земља ниједна теби није пространа
Бјежиш од себе сам

Знам, памтиш све молбе да са мном останеш
И боле те оне наше ноћи бесане
И нови живот да сам за те створила
Не бих те ја крај себе сачувала

Иди, путуј, одлази кад нисам довољна
Срећо моја, постеља је свака теби претијесна
С лажном надом, именом, ти путуј свијетом сам
Земља ниједна теби није пространа
Бјежиш од себе сам

Učitavanje...