Moj Mali Svet tekst
Frka
Jos od malih nogu, ucen da je tesko,
greska za greskom, ponekad naucim nesto.
Uglavnom izvlacim se vesto,
a to me teraju oni sto smeraju, samo kako da me izleraju.
Al' nece moci ove noci, kroz kraj cu proci,
osetiti svoj kraj i dobiti natrpirodne moci.
Jer tu je moj zivot, moja inspiracija, svaka zajebancija,
u svakoj neprespavanoj noci vidim sebe kao klinju.
Zivim 'dinu za 'dinu, zavezan da nema bezanja za ulicu.
Neshvacen od strane gomile, oluje su me lomile
dok sam hodao kroz dzunglu da dodjem do kolibe.
Vecnost spokoja, da pobegnem od pokolja,
da se otrgnem iz okova i dodjem do postolja,
al' fali mi moj odeljak. U neobjasnjivim dolascima mraka,
stvorio sam svoj mali svet da se izvucem iz bedaka
i da pobegnem od seljaka
koje zanima svaka sitnica moga malog sveta.
Meni to strasno smeta, meni to strasno smeta.
Ref:
U gomili laznih obecanja, mnogo bolnih osecanja,
shvatam da sansa je sve manja, da zivim bez ljubavi,
potreban je jedan pogresan pogled da pobegnem u moj mali svet.
U gomili laznih obecanja, mnogo bolnih osecanja,
shvatam da sansa je sve manja, da zivim bez ljubavi,
potreban je jedan pogresan pogled da pobegnem u moj mali svet i zauvek nestanem.
Svoj svet kakav zelim, u masti sam stvorio
da srce bih otvorio, trudio se i previse.
Sad sam u letu i ko god me bude oborio,
bice mu iskreno zao, jer sve od sebe sam dao.
Da za sebe napravim, sve sto drugi nisu mogli,
zbog svih koji jesu, i nisu pomogli.
Sad sam svoj uspeh delim, poraz delim,
sreca nije sreca, ako je ne udahnem plucima celim.
Trudim se da se veselim, kol'ko je to ovde moguce u zemlju,
nastupajuce godine, deluju bolnije nego ranije.
Bice zajebanije, imam svoj mali svet, u stvari imam skloniste,
ko ne zeli mi dobro, neka goni se.
Ne zaboravljam godine, koje su me u zivotu vodile,
ideje koje su urodile, stvari koje su se dogodile,
osobe koje su me u svom zivotu udomile.
Al' sad mi tudje vise ne treba, imam svoj mali svet,
svoje malo parce zemlje pod suncem.
Na kojem ostajem sve dok me ima, sve dok me ima, sve dok me ima.
Ref:
U gomili laznih obecanja, mnogo bolnih osecanja,
shvatam da sansa je sve manja, da zivim bez ljubavi,
potreban je jedan pogresan pogled da pobegnem u moj mali svet.
U gomili laznih obecanja, mnogo bolnih osecanja,
shvatam da sansa je sve manja, da zivim bez ljubavi,
potreban je jedan pogresan pogled da pobegnem u moj mali svet i zauvek nestanem.
Znam sada mnogo vise nego sto bih trebao,
kroz bulevare nocima sam setao.
I tu su mi pomogli da se ispraznim od svacega,
odmorim od svega i mnogih.
Ponekad boli, sve sto su drugi pricali,
al' vise ne marim, vise ne brojim godine,
shvatio sam nema smisla.
U svakoj noci kada dusa je kisla,
pronasao sam nove ciljeve,
pronasao sam ljude za divljenje.
Upoznao saputnike na krstarenju kroz avatnure,
od pustog ostrva, od ulice do bine.
Jurile me bure, jurio sam i bio juren,
da bih u ugao bio sateran, na nesrecu nateran.
Da prebegnem iz sveta ufircanih, poremecenih,
da pobegnem iz nicije zemlje, izmedju snaga zaracenih.
Da stanem i da gledam, raspad nezapamceni,
u moj mali svet bezim od dusa napacenih.
