Beograd Prica tekst
Emina Jahovic I Dzenan Loncarevic
Beograd prica,
kol'ko sam te volela,
a trebalo bi,
da sam te prebolela...
Mudrost je poklon zivota,
kad vise ti ne treba...
Beograd prica,
kol'ko sam te voleo,
ma laze vino,
nisam te preboleo...
Dzaba mi ove daljine,
bez karte i putnika...
I svaki put,
kada mi suza niz lice krene,
ja znacu to,
da nikad nisi ni bio uz mene,
a bol k'o bol,
u ovoj kafani uvek bira isti sto
da popije laz...
I svaki put,
kada mi ona iz kuce podje,
ja znacu da,
od bolje loze, bolje si grozdje,
al' to sam ja,
izmedju neba i zemlje,
uvek sam blizu dna,
ti najbolje znas...
Beograd prica,
da sam se izmjenila,
pola me nema,
da sam s' nama umrla...
Tuga nije grehota,
al' za sramotu znam...
Beograd prica,
da sam se izmenio,
da vise nisam onaj stari...
Sto te podigne,
to te jos brze pokvari...
Koga nema,
bez njega se moze,
al' ti tu si ispod koze,
trajes k'o zlato,
koje vise nema sjaj...
U nama ista tuga zivi,
za to smo podjednako krivi,
k'o ogladnele zveri,
jedno smo drugom kraj...
I svaki put,
kada mi suza niz lice krene,
ja znacu to,
da nikad nisi ni bio uz mene,
a bol k'o bol,
u ovoj kafani uvek bira isti sto
da popije laz...
I svaki put,
kada mi ona iz kuce podje,
ja znacu da,
od bolje loze, bolje si grozdje,
al' to sam ja,
izmedju neba i zemlje,
uvek sam blizu dna,
ti najbolje znas...
