D-moll
Djorjde Balasevic
Odlutas ponekad i sanjam sam,
priznajem, ne ide, ali pokusavam
I uvek dodje D-moll...
Spusti se k'o lopov po zicama,
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i tesko prodje sve to...
Jedan D-moll me dobije,
kako odes ti u sobi je
Glupi D-moll uvek sazna kad je to
Uhvati me cvrsto i ne popusta...
Lud je za tisinom, to ne propusta...
Vodi me u svoj plavicasti dol...
Jedan D-moll me razvali,
neki bi to prosto tugom nazvali
Nije to...
Sta je tuga za D-moll...?
Ponekad te nema i sasvim sam
izmisljam nacin da malo smuvam dan,
ali je lukav D-moll...
Pusti da se svetla svud priguse,
saceka poslednje zvezde namiguse,
vuce mi rukav...idemo!
Plasi me on...gde si ti?
Hiljadu se stvari moglo desiti,
Glupi D-moll...za kim tuguje svu noc?
Uzme me u svoju tamnu kociju,
nebo primi boju tvojih ociju...
Znam taj put, to je precica za bol...
Jedan D-moll me razvali,
neki bi to prosto tugom nazvali...
Nije to...
Sta je tuga za D-moll...?
Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana
i neke stvarcice od herendi porcelana...
Jedan pulover u kom si bila...
I ostala je ploca- Best of Ry Cooder
i fina, mala, plava kutijica za puder...
I ja sam te ostao zeljad dok me bude,
moja mila...
