Zivot Nije Fer
Deniro
Cesto sam prazan k'o igraliste bez smeha dece,
po jednom umro sa svakom suzom u oku svece,
pa rano sazn'o da neko drag mi se drogira,
taj bol u grudima,drug kad ti se predozira,
sedim na podu kod Marka dok se tetovira,
nocu s demonima,onda osvane novi dan,
a ja se probudim izgazen kao plocnici,
upala mozga,ja lezim u hladnoj bolnici,
ja malokrvan,pa cesto po ulici sam pad'o,
igla u kostanu srz,to bolelo je gadno,
uz glupe price pred zgradom izgubio sam sate,
stig'o do zelenog,posle napustio karate,
opek'o se uvek,kada hteo da krotim vatre,
sjebao srednju,sad klosar sto kuci pravi matre,
i nema ribice zlatne da zelje ispuni,
olovku zgrabi na papir sve brige ispljuni...
-Kaya-
Ovaj zivot nije fer...
kada sreca mi bezi,
dani postaju tezi,
a nigde nikoga...2x
-Deniro-
Stopala prepuna asfalta,teskih koraka,
tezih od kapaka,pored kreveta kolevka,
Danijel rodjen je,torta na stolu jedna sveca,
baka me drzi,u srcima svima kuca sreca,
a mama grli se s tatom,ta slika nestaje,
u magli godina,tamo gde ljubav prestaje,
te slike nestvarne,dvoje kad se razilaze,
kad ono sve sto si znao od jednom iscezne,
ja ost'o s mamom,a hteo da calac ostane,
pa jedna ljubav za sve te mame samohrane,
sto same podizu decu sa vrlo malo novca,
jer tata nije se snas'o u toj ulozi oca,
Deniro tu je iz ruznog sna da te probudi,
samo produzi kad sejtan ti ruku ponudi,
ja dugo lut'o u mraku tih svojih gresaka,
al svetlost nas'o jer ljubav je bila prejaka!
-Kaya-
Ovaj zivot nije fer...
kada sreca mi bezi,
dani postaju tezi,
a nigde nikoga...2x
