Slomljeno Srce tekst
Deniro
Kada sam bio mali, mama me zvala andjele
Sad andjeo jeca, jer ulice su ga zavele
Pa kao pacov iz sahta skriven od ljudi
Bezim u sebe kad vidim sta stvarnost nudi
Ja sam taj plac iz grudi, osmeh u gradu spaljen
Ja sam taj pramen duse na vrelom asfaltu ranjen
Tu na betonu hramljem gde plocnici tuzno grme
Svaki put umrem, kume, ljubav kad mi odglume
Devet zivota malo je, umro sam vise puta
Lice purpurno krhko, telo mrtvo iznutra
Gledam ljubav u ledja, nisam decko za primer
Pogled prazan u plafon, ja sam samoci cimer
Zivot je hladan kad ostanemo bez voljenih
Pitas gde zivim? U ulici srca slomljenih
Boze, cuvas li mlade zgrade kad sene bace
Rodjen na drugoj strani, pa nemam ljubav za zace
Ove ulice ne pustaju me,
a srce slomljeno je.
Moje srce je slomljeno.
Moje srce je slomljeno.
Misli su crne, pa hapse nas kad se dune
Nebo gledam kroz maglu tih suza sto oci pune
Puca slomljeno srce iz grudi slomljenog bica
Probaj da cujes otkucaje parcica
Svako parcence jeca kad suza od beton pljusne
Poljubac boli kad ljubis pogresne usne
Ovde normalan prsne pa rola te cudne pljuge
Do juce zmurke, a danas smuge od tuge
Dete sam bivse Juge, na ranama nosim so
Dugo vec vezbam flo, na kolodvoru zoo
Ucim da trpim bol, proslost ko fles me puca
Skrivo se od pandura u mraku sobe bez sunca
Bio klinac sto muca pa razredne ismejavao
U skoli sam zabusavao, na kilogram zavrsavao
Nocu kad nikog nema se set’o po gradu k’o sena
U oku lepim ogledala razbijena
Klinke cesto su naivne vole sumnjive likove
Pa gledam klinke sa sesn’est imaju tikove
Tako mlade zalutaju, hemijom stvarnost stvaraju
A ja k’o proklet na gradske voznje u tramvaju
Ulice grme moji psi kada zalaju
Lajem sa njima dok oni bezbrizni spavaju
Nogu pred nogu, bogu sam blizi santin
Znam da ne mogu unazad vreme da vratim
Ove ulice ne pustaju me,
a srce slomljeno je.
Moje srce je slomljeno.
Moje srce je slomljeno.
Ljubav k’o uvele ruze koje su tuzne
Jer samo su htele da traju jos malo duze
Ko stara lutka, sama kad deca odu
Sto sanja da bude dete, zaboravljena na podu
A zna da deca rastu, pa posle igracke bace
Pa kaplju suze niz male plasticne face
Mi smo ko stenad, vole nas dok smo mali
Sad smo porasli pa stara paznja nam fali
Te tople reci u gradskoj hladnoci zamrle
U svetu velikih sto plase se da te zagrle
Kada zagrmi da te po kosi pomaze
A oni odlaze, pa nam suze smirglaju obraze
I ja sam bio igracka sestri, calu i mami
Igrali su se sa mnom u porodicnoj galami
A sad smo sami ulice dok nas dele
Tu gde tiho umiru lutke sto samo su ljubav htele
Ove ulice ne pustaju me,
a srce slomljeno je.
Moje srce je slomljeno.
Moje srce je slomljeno.
Ove ulice ne pustaju me,
a srce slomljeno je.
Moje srce je slomljeno.
Moje srce je slomljeno.
