Ustanicka 8 tekst
Deniro
Sve ce biti u redu sve ce ponovo biti Ok
Vise ne spavam ko pre vise ne jedem ko pre
bojim se da zaspim da mi tvoj lik ne pobegne
a tad bi bio izgubljen ko pesma na staroj ploci
u ulici svih ti lica sto napadju mi oci
pa bezim od tebe ka tebi i u meni gde te krijem
srce mi ime ti steze pa slovo po slovo sijem
na srcu zauvek tuzna kad prode parti
pa molis san da dode da opet te kuci vrati
de fortelja kraj prozora ljubim senu
senom ti senu mazim bez tela dodir ti venem
daleko od sreca gde sreca praha se plasi
slomljen ko ljubicica u basti gde smo se nasli
suza iz oka kasni bez tebe mali sam kaznjen
u gradu latica mrtvih gde srce lutkama lazem
previse skupa prosli ali boli sve sto si krila
cujem lepo ti je tamo cujem opet imas krila
poleti ka sreci gde sreca se seca srece
ko igracka na ormanu sto okom na suzu krece
kroz stare nade u magli da trazi mit gde
cetkica trazi platno izgubljeno u snu
negde na podu sobe gde secanje album voli
negde na podu gde smo ljubav lagali goli
sanjali da smo grinje od pogleda sakrivene
ko sam ja bez tebe ko si ti bez mene.
STEPENICE KRAJ KUCE MESEC TI I JA
USTANICKA 8 TVOJA KOZA POD PRSTIMA
UVEK SMO BILI AKT TA PRIRODNA SENZUALNOST
ZABORAVI DA POSTOJIM AL' OSTAJES MOJA STVARNOST
Vrati mi moje srce jer glavnom lutam ko mrtav
ko koralni put svetlucam kad secanjima te crtam
obnazenu na meni sad obnazenu za druge
ja dalje ko voz bez pruge u gradskoj mocvari tuge
prerusen u posmatraca usamljen akt bez oklopa
ljubav za tebe cuvam dok nebo me ne pokopa
boli poslednji zagrljaj boli bajka o nama
u kavezu akvarela dva vrela tela bez srama
sad su kao stranci ko hladne ruke kad maze
ko crne vencanice pod nogama kad ih gaze
ne placi za mnom nisam ja suza vredan
bila si moja vila taj zanos kratki sto gledam
drvo mog rajskog vrta izlozba slike srca
slatka zbunjena klinka na nebu mog gradskog srca
dama sto sesir sanja noseci bubamaru
ispod okruglog stola u zlatnom relikvijaru
ljubi i budi ljubljena izbrisi me s usana
udavi me u srcu kad nismo nasli put do prstena
cesto se nadamo da cemo cuti glas koji kaze ne brini
sve ce biti u redu a ja ja ga ponekad cujem u buketu ruza
naleta vetra ne brini sve ce biti u redu.
STEPENICE KRAJ KUCE MESEC TI I JA
USTANICKA 8 TVOJA KOZA POD PRSTIMA
UVEK SMO BILI AKT TA PRIRODNA SENZUALNOST
ZABORAVI DA POSTOJIM AL' OSTAJES MOJA STVARNOST
Bio sam tvoje platno ti boja moja uljana
bez tebe samo sam kazna prazna skica lica bez usana
slova u srcu utkana slova koja se ne brisu
mi smo ti dvoje sto jedno bez drugog ne disu
soba potkrovlja sna bez mene ko u kavezu
mrzis sebe kad ti buket kupim u knezu
ti mrzis sebe sto volis me takvog beskrajno
prastam ti neoprostivo jer si lagala besramno
sa vihorom si prohujala kada si se prisunjala
i rekla cao carobna lampa se protrljala
nas dvoje spojila kao sempl i sner
ti blistavo nestvarna lepa ko meseceva kcer
tepao sam ti pupi
ne moze da se kupi
nijedna milistotinka sa tobom na nasoj klupi
kraj tebe gde ljuljaske vole decu
u centru gde ulica ukrala mi je svecu
suzom urlam na beton gde klinke preskacu lastis
jer tebe nema da sa mnom taj asfalt gazis
pa stopala korake mrze
ispisujem tvoje ime dok markerom placem suze
kazem sebi ne mrzi jer mrznja je pusto ostrvo
ne mrzim ja vec; se plasim da volim ponovo
verovao u ljubav u tebi sam se ogledo
a sad sam traka sto lepi slomljeno ogledalo
jer jos ga voli ko sena koja se ne mice
malena gde si da opet mi pravi? sendvice
sve ce biti u redu aha sve ce biti u redu
STEPENICE KRAJ KUCE MESEC TI I JA
USTANICKA 8 TVOJA KO?A POD PRSTIMA
UVEK SMO BILI AKT TA PRIRODNA SENZUALNOST
ZABORAVI DA POSTOJIM AL' OSTAJES MOJA STVARNOST
