Noc Bez Lampiona tekst
Deniro
Rodjen u mestu gde su hladni ljudski odnosi
I svaku sansu da sam srecan smene kolapsi
Fiksiram pogled u jednu tacku
Ko da vidim dane kad sam furo pracku
Bezbrizno dete sto samo jurca
I jedan decak sto ortaku penal puca
Pa trk na rucak, pa onda domaci
I decak sto sanjajuci zivot protraci
Hteo je tamo, hteo je svuda
Pisao o tome kako su vremena luda
Ko klinjo voleo da cita bajke ruske
Mozda mu nije bilo sudjeno da uspe
Pa tako zna u carstvo maste da se iskrada
Nigde se ne uklapa kao da nigde ne pripada
Previse skroman luta po tmini
U ovoj hladnoj sivoj gradskoj divljini
Ponekad se setim
Ponekad se setim
Ponekad se setim
Al slike brzo isceznu
I u ogledalu sam sam ko pre
Ponekad se setim starog kimona
Svih izgubljenih brojeva telefona
Svih onih starih sirokih pantalona
Dusa je mracna ko noc bez lampiona
Ko zatocenik nekih svojih vizija
Ko Indijanac kad na brdu kisu priziva
Prizivam snagu da me opet jako pokrene
Da nesto uradim da zivot svoj preokrenem
Nikoga vise ne pustam tako blizu
Jer das im prst, hoce ruku da odgrizu
Noc je tiha, slutim kisu
Ortak puko, malopre je vid?o bivsu
Nije preboleo, al ona jeste
Seta s novim tipom u haljini boje breskve
I dalje lepa, sve to te cepa
Pa si tuzan kao note ovog sempla
Ponekad se setim
Ponekad se setim
Ponekad se setim
Al slike brzo isceznu
I u ogledalu sam sam ko pre
Ponekad kada proslosti se setim
Imam osecaj iznad plocnika da letim
Zamisljam kako zamrznut ko fotografija
Umem da tako budem odsutan satima
Gomile cvorova pokusavam odvezati
Slep u neznanju covek luta sve dok ne shvati
Da je bitan u svetu stvarnom
Ako nikom onda barem sebi samom
Drugom oprosti, sebi oprosti
Budi iskren barem sebi priznaj ko si
Kada bioskop katapulta
Sto uvek nespretnog te izbaci u sutra
Bolje pozuri nadji razlog za ziveti
Ne secas se ko si, bolje brzo se priseti
Pogledaj nebo, ko da smeje se plavetnilom
Mi smo te male tacke opkoljene svemirom
Ponekad se setim
Ponekad se setim
Ponekad se setim
Al slike brzo isceznu
I u ogledalu sam sam ko pre
