Grad Od Osmeha tekst
Deniro
Ptice klizaju po nebu ko po klizalishtu
u kraju ko u pristanishtu, u centru ko u chistilishtu
bare u ochima..misli su zguzvane,
nema drzave, a slavimo praznike drzavne
zivot previshe ozbiljan za pristupe neozbljnog karaktera
drogirani rodovi, hemija, traze partnera uz zvuke aftera
dolazim iz zaborava, ko rech utehe zaostavljene u secanju
nezaboravljene brojim pare pozajmljene
kroz ulice polomljene shto mirishu na pare uklete
srce te ostavi, kad u facu uspeh pukne te
sve ochi u mene uprte, ulica u srcu utkana
pljuga i kafa jutarnja, suze ne priliche lutkama
ko auto polovan iskustvom potkovan, stopiram,
bolom predoziran, umirem ko pas otrovan
budan fantaziram, zivim mashtom zavejan
dajem sve shto imam, samo da opet budem nasmejan
tu za mladjeg burazera, dok smrt ne ugledam
familiju mi ne diraj, za svoje dvorishte ujedam
i dalje zmurim, ponekad provirim al napolju zlo je
stvarnost ko tamni _____, kukavice uvek nadzive heroje
ko slomljeno koplje u boju, lebdim ulicama
nisko ko jedinica upisana, gledam komshije po ludnicama
tablete jedu ljude, svima potreban ko kompas kad oteze
usnom i piskom i zivot polazem tvoj drug to se pokaze..
[refren]:
ja trazim grad od osmeha, gde svi su nasmejani
gde nema tuznih lica, mozda na drugoj strani
da odem josh je rano, a ovde danju je tamno
ako je gore grad od osmeha ja odlazim tamo
okrecem ledja da ne vidim ko mi u ledja noz zabada
uvod: zivim od porodjaja a ovo shto slushash je razrada
rimujem do zakljuchka: najjachi ostaju!
ako su srecni duze pozive, ulice me poznaju..
usnama grizem nervozu, snova lete ko kondori
ja sam zgrada koja govori ochi su mi prozori
smisao me trazi kao mesechar u stvarnom snu
srce mi se cepa staru ____
svi za sebe robiju, zbog gudre shto ih diluje
mama ne brini, tvoj sin prvi album izd'o je
shkola me nije nauchila da postanem rob uchenika
formula i grafikona, da budem patrona politichkih potrona
da budem plagijat tudjih dusha, sluga tudjih kultura
jeftina radna snaga shto viche "da shefe"
pucam srcem na metkove, lica teku po suzama
mermer lezi po ruzama, gore cheka nas mala suzana
nebo leti po pticama u 23 sede vlasti
izgubljen u masi, sanjar najbolji u klasi
trchimo da odrastemo, godine prozvizde ko hitci
sad kad smo odrasli opet bi da budemo klinci
dajem ti lice slobodno u njega pljuni me
tuci me, mrzi me, voli me, ljubi me,
odlazi, vrati se, prashtaj mi, ljuti se,
gubi se, trudim se, budi se, uzice!
tebe i trudnice uz andjele ulichne
hocesh da znaju te? sve u sekundi se
menja se, nema se, kesh uvek cheka se
kad skenjam se, ne dam se, slike su nejasne..
puknut si, razvaljen, u zamku namamljen
naduvan, navaren, ko klinac napaljen
svesti dozovi se, oko kad pokisne
bogu pomoli se, za face ovisne,
vesti iz bolnice: ortak izboden je, nije preziveo,
sad negde gore je, sheta po oblaku, na svakom koraku
kao da chujem ga, sjeban na konjaku..
stojim na prozoru s kishom na obrazu,
staru ekipu vidjam u prolazu,
drugovi tuzni su, jer pare duzni su
po kraju vuku se a dani ruzni su..
za moje geto pacove.. deniro.. za svakoga ko je izgubio nekoga..
...jedna ljubav za bassivity...
