Dvoje Bez Ponosa tekst
Deniro
Predugo vec pakujem kofere,
ruzne reci kazu idi,
srce kaze da ostanem.
Ubijaju me ove svadje,
dusa se cepa kad te vidim
kako places.
I kad poludis pa mi udaris samar,
a ja povucem te za kosu,
kao u stanju rata,
onda se vredjamo ko stranci,
posle se kajemo kad
stisaju se strasti,
Al smo sve dalji,
i ona sila sto nas spaja kao da slabi.
U mene sumnjas,
i svaka zenska s kojom
se druzim, za tebe je kurva.
Kad sam u gradu uvek cimas,
pitas me sa kim sam,
i nisam opusten nikad.
A onda mi na grudi spustis glavu,
i zaspimo za tren ko da niko
nije u pravu.
2X
Ko da dvoje smo bez ponosa,
i vise ne znam naci put do
onih mostova,
koji su znali da nas vrate ka sreci,
od nas su samo ostale ruzne reci.
Ujutru dorucak mi postavis,
uvece kazes da ces sutra da me ostavis.
Spakujes se, krenes, al se vratis.
Kad krenes da me psujes,
ne znas stati i psovke krenu ko oluje,
urlamo ko ludi pa nas cela
zgrada cuje,
i posle bude nas sramota
od komsiluka, od sebe,
onda svako svoja soba.
I onda satima smo hladni,
u stanu zajedno, a kao
da smo sami.
I srce postane ko beton,
u trenu kad nam vise nista
nije sveto,
al opet neka sila jako
nas veze,
i dvoje mnogo sto grese.
Al oprastamo neoprostivo,
u slavu Boga sto je spojio
nespojivo.
2X
Ko da dvoje smo bez ponosa,
i vise ne znam naci put do
onih mostova,
koji su znali da nas vrate ka sreci,
od nas su ostale samo ruzne reci.
