Peron Rastanka tekst

Dalibor Banovic

Stojim na peronu rastanka,
hladne ruke gube te,
pogled mi na tvojim ledjima,
ti se i ne okreces.

Tiho pada sneg,
ja prepoznajem
moje radosti sad s tobom odlaze;
ja bez suza sam,
ti bez pozdrava
u nov zivot nosis moja nadanja.

Cekam na peronu rastanka,
isti mesec, isti dan,
ali zaborav sam tebi ja;
godine su mnoge iza nas.
Izmedju leta i padanja
linija je pretanka,
ovaj jedan zivot potrosih
na peronu naseg rastanka.

I sad pada sneg,
ja ne priznajem
daleko si negde sada od mene;
ja u suzama
vraticu se, znam
opet tu na mesto moga starenja.

Učitavanje...