Sudbina tekst
Da Vinchi
I lepo se secam te noci
Kada je keva zadnji put istukla vrata
Izgubljeni živci, sve je to posledica ovog jebenog rata
Bez ijednog živca ostao je i moj tata
12 mesici krio se po rovovima
Dok smo mi bili pod tudjim krovovima
Dugo vremena nismo imali naše
Sve je bilo izgubljeno ljudi,deca vidim prazne salaše...ljudi se toga plaše
Ne znam kako ovo pišem
Ali verujte dok ovo pišem
Ja suze brišem
I teško dišem
I ubedujem sebe da su oni krivi
Ali ipak prema svemu imam razumevanja
Školu završio bez oklevanja
Nije bilo ismevanja
Ponosim se time
Dicim se uspehom koji nosi moje ime
I do duboko zaranjam u ove rime
U mome srcu sve su hladnije zime
Jer godinu dana živim bez svojih
Zivim kod mojih,tj. kod babe i dede
Vidim u rukama krede i po tabli pišem
Ali dok zadatke rešavam ja teško dišem
Necu da zaplacem dok ovo pišem
Ali istine su moje ove rime, ova slova
Zivimo bolje, nije tu pomogla lova
Vec nam na nešto lici kuca stigli smo do krova
Ref:---
Secam se dana kada smo uzeli nova kola
Bili smo srecni do bola
Jer smo 15 godina koristili ista
I to je sreca cista
Ona nema cenu
Stvari su se promenile u korenu
Ali shvatam da je to nemoguce sada
Izgubljena je svaka nada
Izgubljen je svaki živac
I hajde molim te ko je glavni krivac
A ko gotivac
Ma život je jedini krivac
Koga mogu okriviti za ovu tugu sada
Od malog sela do velikog grada
To je relacija puta koju stalno prelazim
I svaki korak koji zgazim, ja moram da pazim
Jer mi je zivot izložen mukama
U tudim rukama tj
Na tudim minama
ljudi koji žive na visinama
Ko upravlja našim bednim životima
Ali 400km udaljen od svega, udaljen od kucnih vrata
Razmišljam kako tamo imam brata
Izgubljen u senkama ovog rata
Njega najviše volim
I ne mogu da odolim
Da ga stalno, ne gledam i necujem
Ne mogu...
Te noci sam video kako mi keva place
U mojim grudima srce
koje za njih kuca sve jace
I Jace
I dok su mi roditelji nemirno Å¡etali po kuci
Ja sam se ubio plakajuci
Bez ikakvog razloga
Ali shvatam da razlog ipak postoji
I on nije od danas on dane broji
Gledam klinca u tami
I on se boji
Rat je pukao
I sve nas dotukao
Vremenom smo postajali sve slabiji
I danas to postajemo
U mnogo cemu za svetom zaostajemo
Jer su do sada nama upravljali imbecili
Naravno njih slede neki debili
Koji su od naroda istinu krili
A ja njih krivim, Å¡to se moja porodica ovako cepa
Nije bila najbolja
Ali za mene je bila lepa
Ljubav je slepa
Å ta se s njom dogodilo pitam se vec danima
Ali to njih nezanima,Nije to bitno
Oni žele fotelje
I to pod hitno
