Sebi U Inat
Cone
Kofer je spakovan,
odavde nema nazad, moram da idem,
videćeš me onda kad zaboraviš mi ime.
Nismo ni slični,
bežiš od bola - od padova pravim triptih.
Bacaš mi čini da ostanem pored tebe,
sve mi se čini da ne poznaješ ni sebe.
Al’ budi ponosna, nemaš šta da izgubiš,
to je u startu pobeda, nemoj da je ispustiš.
Zašto svi žele mi da ostanem?
Svaki san košta me, mislim da sada dosta je!
Zahvalan svima što su bili tu za mene,
želeo sam samo neki bolji svet za nas.
Možda je vreme da mislim malo na sebe,
verovatno ja zato napuštam i ovaj grad.
Takvo je doba - teško je nešto da stvoriš,
neostvarene snove sam zaključao u sobi.
Ne znam gde ovaj izlaz vodi,
mislim da smo rođeni da umremo u borbi.
Sad ne vidim bezdan od dima,
slikam ovaj haos, ne čujem laži dok snimam.
Mislim da preterujem, pričam samo dok repujem,
ma sve u redu je - živim sebi u inat.
To sam samo ja, nisam ludi genije,
al’ utičem na tebe ko na prozu Ernest Hemingvej.
I sve što ostaje nam to su samo sećanja,
a Cone piše sve to što prećuti Nemanja.
Još uvek ubeđen da me vreme ne menja,
isti sam čovek - imam snove koje ne shvataš.
Ti pusti mene, snimaj vlogove o sebi,
ne treba mi aplauz da bih znao kol’ko vredim.
U ceo album stavio bih jedan dan
i nikad nećeš čuti baš sve ono što ja znam.
Sve što vam dam nikad ne uzimam nazad,
zgazi ovo srce za tu ljubav ako saznaš!
Zapleši sa mnom po ovom krvavom asfaltu,
a šta će dalje biti, čekaj - videćeš u nastavku.
Znam ko će brinuti za mene,
ni gladan, ni žedan, samo su mi misli teret.
Neka mi plate mladost pre nego što sednem,
dok život ne svedem samo na tanjir i krevet.
Ljudima smo bol, svi smo ovoj zemlji so,
malo je bolesno da sve napustim s osmehom.
Al’ aj da probamo da kože ne budu nam tesne,
uzimam onaj kofer sa početka pesme!
Ne odlazim zauvek,
za par meseci lepe vesti ćeš da čuješ.
I svi bi hteli neki uspeh,
izgube sebe, pa uspešno klize suze!
Isto skončaju sve Jude,
al’ opet neki se još uvek tome čude.
Kad dođem nestaće oluje,
samo sebi u inat, a vama kako bude!
