Ljubavna Prica tekst
Brzi
Zvao se neznam mu cak ni ime, prica koja sledi se bavila sa njime,
bio je covek skroman, kuca mala
hranio svoju sestru i brata, majku izgubio tatu nije ni znao, 20 godina
mu bilo, kada ga ocaralo lice to milo ,bila je to siromasna devojka
od srca ka srcu
pogledao je svoju malu kucu
pogledao je nju, stidio se mislio da nema sta da joj pruzi,
spustio je glavu, ona kosu maknula na stranu, nasmejala se i podigla mu glavu,
oni se znaju od malena
ona pogledala njenu maramu od malena zakacenu za drvo gde
su se njih dvoje stalno nalazili, tu se igrali tu se smejali,
uzela je maramu stavila mu na oci
poljubila ga i sapnula "ja cu opet doci", tako su se nalazili tu pokraj dunava,
on je bio skroman decko pun osecaja,
ona isto voleli su se to je kristalno cisto,
svi su znali za njihovu ljubav, kad je ljubav u pitanju pare nisu bitne,
vazno da im srce ne kisne,
da imaju potporu od drugog srca,
i kad je stane ni drugo ne kuca,
ona mu je bila sve, oci koje govore, nezne ruke da suze obrise, on se cimao na dve
strane,
da odhrani brata i sestru pa je zivio i dane gladne,
a ona njegova zena,
bila je uvek tu ko senka,
nocu ko svetiljka, on je tolko voleo, posao nasao,
gazda ga stalno vredjao jer je obucen navodno ne prikladno,
a bio je pametan covek,
plemenit i dobar skroman od tuge i nemastine umoran, hteo je nesto da uradi,
da svog brata sestru i zenu zadovolji,
svi su ziveli u toj maloj kuci
malo mesai jedna vekna hleba
bas kolko im treba,
jedno vece kisa je pocela,
soba odzvanjala od zenskog jecaja
potrcao je u sobi da vidi sta je to,
njegova zena je na svet donela telo maleno,
na svet zbunjeno, oci otvorilo, pogledao oci sjajne oci radosne osecalo se zasticeno
a on je od srece zaplakao, poljubio zenu svoje dete na djebat stavio,
ona se nasmejala,
a zivot kao zivot prepun sranja,
nesto se sa njom iskoplikovalo,
sutra dan muz je obisao
ugledao je lice bledo od bolova zgrceno
on je pomazio, do obliznjeg doktora potrcao,
znoj ga oblio,
doktor se na vratima pojavio,
ka malenoj kuci prepunoj ljubavi krenuo,
on je krenuo za doktorom
srce od patnje mu je jace pokucalo,
celo telo klonulo, samom sebi je rekao,
moras biti blizu zene u ovom trenutku
setstra place u ruci drzi lutku,
brat se
zaleteo njega podigao, u kucu ga uveo da bi sta video,
zena sklopila oci,
kad u tom trenutku muz skoci,
njenu ruku na svoje lice stavio, ruka idalje nezna
al ne vise tako topla
on moli boga,
doktor ocima zaluta, suzu ispustio i on,
sestra i brat
kleknuli ispred kreveta,
prosula se marmelada, iz djepa tada,
od njenog muza, hteo je da
obraduje svoje sa teglom marmelade, suze klizile sa brade,
cela kuca se tog trenutka raspade,
on od te noci dobijo je tikove,
srce slabo al idalje se ne predaje
zbog svog sina brata i sestre
obilazi grob svoje zene, oci zaneme,
nemaju sjaj,
spusta ruzu, brise suzu, rekao je
andjeli nek te uzmu, uzece jos jednog andjela, nek ti je laka zemlja,
