Nemiri
Bojan Vukosavljević
Korake je više svoje ne čujem
puste su sada moje ulice.
i ko zna gde i s kime noćas odlaziš
opet se bude stari nemiri.
i pitam se da l' ću noć preživeti
bez tebe da l' će zora svanuti?
Ne mogu da ne mislim na tebe
tugo moja, radosti moja!
Ne smem da pomislim na jutra
i budim se alߴnema te.
Čekam već na peronu danima.
Još nema te, strah mi dušu uzima.
Da neću te više ikad videti,
sigurno daleko negde odlaziš.
Putevi pamtite njene tragove,
možda je nekad meni vratite
tekst dodat
