Glas tekst

Ana Baresic

Dodirne dusu skoro svaka stvar,odasvud bruji spominjaja glas.Poneki dan sto prodje stran,za nas u buducnosti stigne tek ko dar.Ko meri nas doprinos? Da li ko od proslih,starih leta nas raspreda? Sta od postanja saznasmo,sem to:da sve se jedno u drugom ogleda...da se na nama ravnodusnost greje..o dome,travo,o vecernja seni,dok se gledamo,tako obgrljeni najednom,to sve kroz vas k 'nama veje.akROZ SVA SE BICA PRUZA PROSTOR JEDAN SUSTINSKI.kROZ NAS LASTE PROLECU TIHO.ja RASCENA,ZEDNA POGLEDAH I U MENI DRVO RASTE...BRINEM A DOM JE NA DNU MOGA SRCA.Cuvam se a u meni straza bdi.Ka mojoj novoj ljubavi se svi lepe da tu pociva i grca...

Učitavanje...