Zlatni Dukat tekst
Aleksandra Savlev
Jos kad sam bila nezan cvet,
kad znala nisam kakav je
svet,
zuti sam dukat dobila ja,
ko sunce da mi sja.
Nemoj da brigas, brigas, zivot
se stara,
dok bude ljudi bice i para.
Nemoj da brigas, zivot se stara,
dok bude ljudi
bice i para.
Jednom sam sama setala,
zlatni dukat izgubila,
proslo je mnogo dana
od tad,
zbog njega placem sad.
Nemoj da brigas, brigas, zivot se stara,
dok bude
ljudi bice i para.
Nemoj da brigas, zivot se stara,
dok bude ljudi bice i
para.
Sad kad sam procvao pupoljak ja,
divnog sam momka videla,
najlepsi dukat sam
dobila ja,
ko sunce da mi sja.
Nemoj da brigas, brigas, zivot se stara,
dok bude
ljudi bice i para.
Nemoj da brigas, zivot se stara,
dok bude ljudi bice i paraaaaa.
