Ponekad
Ponekad tekst
Kad sam hteo da prestanem da stvaram,
Ask je reko da trebas me ko brata.
Tad sam gledo iz skroz los trip pravca,
al' sad sam ceo vadim mikrofon iz ranca.
Nabasam na stranca, pozdrav druze.
Ja sam onaj baja sto je zaspao bas juce,
na klupi pokraj pruge, cekajuci voz za nazad.
Na ruke mazem katran, da duze traje samar,
ja sam bahat. Kada zastanem tad pazi se,
u plejeru su matrice, znaci da glava hrani se.
Na traci sejem panicne semenke posle vratim se
da pljunem neke lajnije, pre nego sto se napijem.
Zabijem kolac u srce pravog repa, prati,
Rezac je u kuci krov nam je na vatri.
Vratim taj stih, posle ponovim jos jednom,
bacim slatkih sesn'est, sve seda na mesto.
Geto, rep presto, znas da sam cuvar trona,
tvome ocu sam otac, znas da cu puci ko bomba,
ako pustis me da hodam preko tvog nesrecnog mozga,
skroz hladan ko voda, dok ti odlazis modar.
Ponekad znam da se pustim da plutam,
da bezivotno plovim po vodi sto guta,
da ponovim sto puta a da rec ce izgovorim,
nikad neces stici ako uvek put prepolovis.
Kada vratis se zapamti me jer necu biti s tobom,
nosim tezak oklop, pa sam opcinjen borbom,
idem nogu pred nogom, gazim glave lomim sve,
borim se za obicne, i tako dok ne poginem.
Najludja stvar retko ko to primecuje,
osim vas par, s vama znam sve u redu je,
al' ne umem da doprem do te horde koja siri se,
osim da skupim vojske i posle da smirim se.
Vidis les? Jos jedan prebrzo je otis'o.
Miris svez. Isprati ga s molitvom.
Logicno bi bilo, ali Bog je ateista,
zato on zivi vecno, a ti si debil, j*****.
Neki dan, setao sam gradom lezerno,
sklapao rimu za rimom, jer ja sam reper, jou!
Nesvesno isprozivah tri pandura,
posle isti su me jurili od Slavije do Trga.
To je moj zivot, moje rime, moje gluposti,
kad rep je u pitanju, ja sam Superhik,
heroj kakvog nema, sjeban Rezac nezasit,
kada vidis me da dremam, samo trebam bit.
Ponekad znam da se pustim da plutam,
da bezivotno plovim po vodi sto guta,
da ponovim sto puta a da rec ce izgovorim,
nikad neces stici ako uvek put prepolovis.
Nemam klince koji seruju pesme.
Moji ljudi su ludi, gutaju tablete.
Ortaci odrasli uz lopte i kasete.
...i lepe zene.
Neke pesme su mi ko medvedje zime - prespavane.
Stvaram i pisem - predstavljam se.
Spustim utiske sa ulice na traku,
imam bludnu i bujnu mastu - nestvaran rep.
Bestraga sve, dodjavola sa mnom,
Ako je merilo za svet samo popularnost.
Nemam patriotski tekst, ne bavim se kriminalom.
Nisam rijaliti sou bot, sta je to sa mnom?
Da li je vazno, stvarno? Svi smo prolazni,
al' nalijem te sranjem pa pustim da povratis.
To je taj stav, tog boljeg od vas,
jos jednom za kraj, ponekad znam.
Ponekad znam da se pustim da plutam,
da bezivotno plovim po vodi sto guta,
da ponovim sto puta a da rec ce izgovorim,
nikad neces stici ako uvek put prepolovis.