PriÄÂÂa tekst
Vajta
Jednom su se videli,jedan tren,
pogledi im zastali i to je sve,
a ljubav se je rodila kao stih
i nikad nije prestala izmedju njih.
Dosao je jedan dan i rekao njoj,
hocu da te vodim u svoj dom,
idi pitaj majku da li možeà poĆ/>ako kaže da si mlada,Ä i opet doĆ/>
Majko da li mogu poĆtu je dragi moj,
htela bih da idem s njim u njegov dom
prsten mi je donio i nešto još,jednu šarenu maramu i jedan broš.< />
Nemoj kĆmlada si,bar godinu joÅ¡,vrati prsten i maramu i mali broÅ¡,< />ako te voli ÄÂÂekaà dragi tvoj
onda nek te vodi u svoj dom.
Prodje jedna godina došao je on,
doša da vodi dragu domu svom
al sad otac neda i strogo kaže njoj
mlada si da ideš a mlad je i dragi tvoj.
Ona nije ÄÂÂekala poÅ¡la je dragom svom,
rekla mu je vodi me u svoj dom,
Å¡are je maramom suze brisala,
ljubila je prsten i na majku mislila.
I tako su živeli i život je bio fin,
ljubav još veĆpostala i rodio se sin.
al još jedna želja u srcu ostala,
sina da joj vide njen otac i majka.
On je sina uzeo i pošao na put,
pesme mu je pevao dok je plakao i bio ljut,
a kad su ga videli otac i njena mati,
on je sina uzeo brzo kuĆda se vrati.
Pred kuĆmnogo ljudi,Šu crnini sve,
sa suzom su mu rekli da nema više nje,
da teška bolest došla je u njegov dom,
ljubav mu je odnela ,na putu je bio on.
Uzeo je sviralu i zasvirao na nju,
pesme o svojoj ljubavi koje nema više tu,
a ljubav se je rodila kao stih
i nikad nije prestala izmedju njih.
