Zvaka
Sinovi Manjace
Oplakuje majka sina svoga,
Sto se naso srca mekanoga,
Od dobrote nacisto propade,
Sve za drustvo i kafanu dade.
Ref.
Srce mu je od planine vece
Svuda 'oce samo kuci nece,
Razvlace ga zene kao zvaku
Prepuknuce srce u junaku.
On umije da bos kuci ode,
Da ti dadne cizme u sred vode,
Njega vole sve narodne mase
Svima dobar, al' najgori za se.
Ref.
Na potrebe svoje zabrovalja,
Tudju muku stalno prozivljava,
On slobodan nije ni minute
I cesto je dom za nezbrinute.
Ref.
tekst dodat
