Kako Mi Je Doslo Da Zapjevam
Sinovi Manjace
Kako mi je došlo da zapjevam,
Ali ne znam šta će reći ovi.
Da je bubnem sa četvrtog sprata,
A oj, moji mrki doratovi.
Žaliće se komšinice nove,
Govoriće da sam provociro.
Kad je bubnem sa četvrtog sprata,
Curo Miro, ja bi tebe diro.
Komšija mi inspektor u supu,
Baš me briga da li je zadrijem'o.
Ja je moram poćerati glasno,
Mala moja kad te povedemo.
Milicija sigurno ce doći,
Onaj dolje tri put' i' je zvao.
Ja je derem jače nego ikad,
Zelen ora' na oranje pao.
Izveli me dolje ispred zgrade,
Oko mene stotinu stanara.
Ja sam vezan al' mi grlo cikti,
Knine grade i tvrđavo stara.
Stsvili me iza rešetaka,
U ćeliji našo sam i teču.
Sve do zore tukli u duetu,
A oj, moja kućo na Grmeču.
Pustili su i mene i teču
Evo nama ponovo slobode.
Ajmo tečo, ajmo ruko desna
Ovde, onde preko Drine vode.
Ove noći ići ću do kraja,
Nema raja, bez rodnoga kraja.
