Da Mogu Biti Njen

Sandi Cenov

Rano jutro prozor miluje.
Jos jedan dan mi bez nje pocinje.
Na mojim usnama samo jedno pitanje,
Sto ce mi novi dan kad nema nje?

Ona je bila u sred zime prolece.
Moje ljeto, moja jesen, moje sve.
Srcem sam platio sto sam kasno shvatio
da ne mogu i ne znam bez nje,

Da mogu biti njen, jos samo jedan tren,
na sve bih pristao...
Nikad u zivotu nisam tako volio.
Bez nje svaki mi je dan, tako dosadan.

I da Sunce vise nikad ne svane
mene grije toplo sjecanje,
sjetim se usana sto dale su mi sve...
meni se zaklele, pa nestale.

Ona je bila ruza u sred pustinje,
moja dobra vila, moje sve...
Srcem sam platio sto sam kasno shvatio
da ne mogu i ne znam bez nje.

Učitavanje...