Samoca Je Kljuc Kojim Ulazi U Duse tekst
Predrag Lasica
Od kise je cvilela ograda
Nabrekla...
A stegnuta gvozdjem
Pas je cutao u kucici
Nije bilo ptica
Da se igraju sa grozdjem
Ulicom je tekla voda i blato
I po koji se odzak pusio
Bakreni oluci su sijali kao zlato
Tamo je bicikli...
Kome sam gumu probusio
U sobi je bilo hladno,
Pa sam se zamotao u tanko cebe
U solji caj
caj u ruci-Kao da i ja , nisam u kuci
Jedina senka u sobi ..sam ja
Nebo je nista sa toliko gromova
PROKLETA KUCA
VECERAM KAO DA ME BOLI ZUB
LJUBAV JE CIGANSKI SAN
DA JE KRACI DRUM
PROKLETI CAJ PECE MI USNE
SAMOCA JE KLJUC
KOJIM ULAZI U DUSE
Prokleti prozor uvek isto
Komedija dvorista
Kao i moj biciklo
Ne vredi nista
Zadnji put kada sam slusao vesti
Cuo sam da ides
Uz skripu privucem stolicu
I pokusam sesti
Ruke su mi ostarile kao hrast
Ove godine je ostao bez grana
Mesec uleti , pa me operise
Pokusavam da ga uberem
Pa legnem u moju grobnicu
Mali radio stavim pod jastuk
Pa sanjam moju devojcicu
A oci zatvorim kao sanduk
Jedno malo mesto
Izmesu Jarkove jame i Kuste
Kraj vilinskog potoka
Dugo se hoda,krs je
Nije za stikle
Daleko kao do Bogova
Nasla bi lipove sume
Kad bi htela
I one divlje jagode
I breze sto se gule
I opet bila, moja ptica bela
A ne samo vetar iz sume
Tu je bilo viln konjica i muha
I zubora i smelih tetreba
Tu sam te ugledao kao duha
Koga sada nema
