Samo Smo U Prolazu Kroz Madagaskar tekst
Predrag Lasica
Kriv kao kapija- stara 100 godina
Gde ne pomaze ni premaz,ni ulje
Skripi jer je svoje odsluzila
I kad je otvorena, od vetra se cuje
Ja rodjen pre Hrista,videh“ opalog lisca“
I stara je tresnja , s amnom 100 godina presla
Naucio sam mudrih reci ,vise ne pamtim
Voda je nekada grublja od peska
I provodim noci na mesecini
I provodim jutra u sacekusi smrti
Vise mi oklop ne cini ratnikom
Ne mogu mu se ni ciscenjem oduziti
I smokve mi se ukusom- bajate cine,a nisu
I prica i cutanje je mucno
Kada stanes u red,gde na kraju kerovi grizu
A ne mozes nista,i vise se ne mesas u to
JA SAM DUGO NA OVOJ PLANETI
PREVISE DUGO I TO JE KORAKA MNOGO
KOSTI MI SAMO VREDJAJU MESO
I KAD SE POSECEM MALO,KRVARIM JAKO
JA SAM DUGO OVOJ ZEMLJI SLUZIO DOBRO
I BIO COVEK ,U OCIMA PTICE DIVLJENA VREDAN
TOLIKO UMORAN DA BI ZASPO
DIVNIH MISLI SAM PAMTIO SEDAM
LJUBAV IZMEDJU COVEKA I ZENE
I ONAJ MIRIS STO IMA ZENA I ZELE
TA DIVNA MALA STVORENJA STO OSMEHE DELE
HARIZMA IZMEDJU NEBA I ZEMLJE
I TRAVA,SNEG,MUNJA I VETAR
I SUVO GRANJE,OBICNO BLATO
SRECA,BEDA I ZLATO
I AKO TRAZIS TIH SEDAM MISLI
SAMO SU MRAK ..
KAD SUNCE BUDE IZASLO
Navikni se da sve ima svoju cenu
I boja ne ide svakom cvetu
Ni miris,ni ruka koja ga kida
Da nekima nije sudjeno da se sretnu
Kada prihvatis godine i ne budes zavidan
Da svako ima svojih pet minuta
Da podrobno razmisli,da sad ne lupetam
Crvena planeta je u stvari zuta
I samo smo tu u prolazu kroz Madagaskar
I sve sto nam se desava nije uvek prihvatljivo
Ali sta mi tu mozemo,neko je i mesecar
I zivi tako jer je naucio...
