Cvet U Medaljonu tekst
Predrag Lasica
Sve sto je govorila biljo je suplje..
Sveti Jovan vise nije dolazio na slavu
Zito je u podrumu i budja..
Za rucak sam dobio poparu
Vise nisam isao u polje da orem
Nisam brao sljive ni kosio
Konje sam pustio,to je obest
U reku sam bacio beledjiju
Zabo sam sve srpove, i slozio alat
Zatvorio stalu i zakovao prozore
Ona je krenula kaljugom u sablast
Nad njom su se nadvile omore
Rekao sam gazdi Jakobu da idem
Da se pobrine oko deteline
Da je sve moje sada njegovo
I kupine i drenjine
Ona je otisla levo..
ja sam produzio pravo
U ruci sam imao medaljon
U njemu je bila njena slika
Nju sam izvadio i bacio
U njega sam stavio prstohvat cveta
Ona je potonula u blato
JEDAN ZIVOT SE SRUSIO
U TRENUTKU SVE TO..
NE ZNAM STA SAM TO RADIO
NISTA MI NIJE SVETO
BEZ ICEGA IDEM NEKUD
OD TUGE STO DALJE
NAD SELOM SU OBLACI CRNI
KAO KUPINE, KISE SU SE SRUCILE
PROSLOST VRISTI I DOZIVA IZ KUCE
Mase mi vetrenjaca ,
okrece se suncokret
Travu od metar miluje vetar
Ovde je previse bajkovito
Zdravo jasene ,
zdravo brest
Okrenem se i sve sto sam stvorio
Samo da jedna tacka
Zar sam tako malo imao..
Da nije od onih strudli ..
Da nije od maka..
Milujem ocima jaganjce na obronku
I cika Perinu kolibu za alat
Male rukavce i siprazje
Kisa polako kaplje niz vrat..
Mimohod i poslednji pozdrav zemlji
Crnoj,i plodnoj..Pozdravljaju me ptice
Sa klepetom
Poslednji pozdrav tromedji ,i „ toru „
U ruci stezem prokleti medaljon
SUZE PROKLETE KOLJU!!
JEDAN ZIVOT SE SRUSIO
U TRENUTKU BANALNO
MOLIO SAM KOLENA IZGULIO
VATRE PALIO
LECIO SE NAD KAZANOM
BEZ ICEGA IDEM NEKUD
OD TUGE STO DALJE
NAD SELOM SU OBLACI CRNI
KAO KUPINE, KISE SU SE SRUCILE
PROSLOST VRISTI I DOZIVA IZ KUCE
