Ne Bih Selo Zamenio Za Lepote Grad tekst
Novica Negovanovic
Kao mnoga deca rodjena na selu zeleo sam tada da u gradu zivim otiso sam snadom da ce lepse biti u gradu sam sada al se selu divim.
Moje srce nikad ne ce zaboravit rodne njive otac svoje vrance preze dok im vetar njise grive sa bunara mati ide na ramenu vedro nosi deda stari u sljiviku detelinu mladu kosi.
Veceri sam mnoge gledo sa balkona ulice I svetla kao jesen zuta stvara mi se slika mog rodnog sela a misao ista prema njemu luta.
Ne ma onih suma gde su ona polja stalno sanjam selo da me sebi zove ali tada buka ulice I grada u istome trenu raster mi snove.
