Divljina
Nikola Puzovic
Kako je, izlazim iz zgrade
prvi pogled naslutit’ mi dade
vrebaju vjestice, mumije, vampiri
sve neki likovi stari
Vucem se i ja kroz pozamasnu masu
koracam polako, tonem u farsu
gledaju me gledaju, omesti se ne daju
takva ti je to okolina, naizgled nekad i fina
u biti zlo i naopako
Dakako pomislih u trenu, sta je ovo
vidim li ja najzad nesto novo
ne, jer iluzija sve je
samo malo pijeska sto k’o snijeg veje
U tom pijesku nesto se skrilo
ne znam sta, cudno je bilo
tu je moje sve, otislo na isti nacin
sta se desava i sta ja to radim, uh
Ref. 2x
Divljina je to, divljina je sve
divljina sve oko mene
obmanuta rulja, bolesni umovi
misle da je dobro, a znamo da nije
Otici treba negdje dalje (dalje)
a ne prozivljavati konstantno ove ralje
razmisljah ja vec dugo
sta preostaje na kraju ti drugo, (nista)
otici na mjesto koje si pomislio
Kada ti si cuo rijec koju vec sam izgovorio
mozda to bi bilo jos i najbolje
trebalo bi samo imat’ malo volje
jer neka kaze netko koji smisao je
i gdje razlika je
Haha, gluposti od vas, ma ’ajde
nista, nista, sve je u redu
lazemo se, lazemo, (dobro, dobro)
idemo, idemo, (kobno, kobno)
Ref. 2x
