Nepoznati Ljudi tekst
Marinko Rokvic
Na prag tvoga doma premoren sam stig'o
da ispunim dato obecanje
iz dalekog kraja nosim ruzu svelu
zlatan prsten i haljinu belu
Ref.
Nepoznati ljudi otvorise vrata
ja im rekoh, trazim zenu
kose kao boja zlata
oci su joj plave k'o nemirno more
u ovoj sam kuci sa njom
docekao mnoge zore
Sa drhtavim glasom rekoh tvoje ime
gledase me, ne bese im jasno
shvatio sam tada ja istinu gorku
po tebe sam dos'o mnogo kasno
Ref.
Za trenutag jedan vratise se misli
u daleku proslost gde smo stali
tu na ovom pragu, u misli moje
vracaju se samo snovi stari
Ref.
3,445 pregleda
- tekst dodat
