Pakleni Plan
Hadzi Prodane Duse
U tamnoj sobi u zao čas,
Telefon je zazvonio glasno,
Sa druge strane začuh nepoznat glas
Ženski vokal prošapta jasno:
"Izvini sto zovem, znam da je kasno"
Ona mi reče da diže ruke
Od ljudi i čovečanstva,
Da joj je dosta smrada i buke,
Život lišen dostojanstva
I da su joj potrebna nova prostranstva.
Spakoval je neke sitnice
U gepek očevog kabrioleta,
Gitaru kojoj fale dve zadnje žice
Za nov početak na kraju sveta,
Pun rezervoar i boks cigareta.
Da ćemo tela belih od soli
Ćutati kao savest u laži,
Zagrljeni i do kože goli,
Dok zvezde gledamo na pustoj plaži,
A moje je samo da kažem: "Važi"
Rekoh nemaš dobar broj,
Al' ne bih da ti budem stran.
Pakujem svoje stvari,
Jer ovo mi u stvari
Sa tobom zvuči kao jako dobar plan.
