Omerta
Hadzi Prodane Duse
Tamo niz drum gde planina pravi pad,
Iz vidika izgubi se grad,
Uđi u šumu i pregazi jaz.
Produži dalje par koraka
I čekaj svetlost prvog sumraka,
Senka od granja pravi putokaz.
Zaklonjenu granom borova,
Nanosa snega i gustog korova,
Našu tajnu sada pokriva
Rastinje u visini ramena,
Gomila zemlje i teškog kamena,
Zelena trava, trn i kopriva.
Sad nikome ni glasa ni reči o tome,
Ostavi da ne vidi svetlost dana
I ne treba niko za to da zna,
Neka ostane zakopana.
Sad nikome ni glasa ni reči o tome,
Ostavi da ne vidi svetlost dana
I ne treba niko za to da zna,
Neka ostane zakopana.
Pamet u glavu i ne dopusti
Vino jezik da ti opusti,
Za veštu varku potreban je staž.
Dva puta pre nego što progovoriš
Promisli šta ćeš da izgovoriš,
Prećuti da te ne saplete laž.
Sad nikome ni glasa ni reči o tome,
Ostavi da ne vidi svetlost dana
I ne treba niko za to da zna,
Neka ostane zakopana.
Sad nikome ni glasa ni reči o tome,
Ostavi da ne vidi svetlost dana
I ne treba niko za to da zna,
Neka ostane zakopana.
Sad nikome ni glasa ni reči o tome!
